Ljudski uticaj na azotni ciklus

Azotni ciklus u sistemu zemljišta i biljki. Jedan potencijalni put: Azot fiksiraju mikrobi u organska jedinjenja, koja se mineralizuju (i.e., procesom amonifikacije) i zatim oksiduju do neorganskih formi (i.e., nitrifikacija) koje asimiliraju biljke (NO3). NO3 isto tako mogu da denitrifikuju bakterije, čime nastaje N2, NOx, i N2O.

Ljudski uticaj na azotni ciklus je raznovrstan. Poljoprivredni i industrijski azotni (N) unosi u životnu sredinu trenutno premašuju unos iz prirodne azotne fiksacije.[1] Usled antropogenih inputa je došlo do znatnih promena globalnog azotnog ciklusa tokom zadnjeg veka. Globalna atmosferska molska frakcija azotnog oksida (N2O) je povečana sa preindustrijskog nivoa od ~270 nmol/mol na ~319 nmol/mol u 2005. godini.[2] Ljudske aktivnosti doprinose jednoj trećini N2O emisija, najveći deo čega je usled aktivnosti u poljoprivrenom sektoru.[2]

  1. ^ Galloway, J. N.; Aber, J. D.; Erisman, J. N. W.; Seitzinger, S. P.; Howarth, R. W.; Cowling, E. B.; Cosby, B. J. (2003). „The Nitrogen Cascade”. BioScience. 53 (4): 341. doi:10.1641/0006-3568(2003)053[0341:TNC]2.0.CO;2. 
  2. ^ а б Alley et al. 2007. IPCC Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I in the Third Assessment Report of Intergovernmental Panel on Climate Change. Report Summary for Policy Makers (SPM) Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine.

Developed by StudentB